“СТАНДАРД” КОЈИ ЈЕ ДОСТИЖАН – ИНОВАЦИЈЕ И ИНОВАЦИОНО ПРЕДУЗЕТНИШТВО

Животни стандард нордијских земаља одувек је био недосањан сан за просечног човека са ових простора. Званично, Скандинавија се састоји од само три државе – Данске, Норвешке и Шведске, али се у овај поредак често укључује Финска, Исланд и Фарска острва које са поменутим земљама деле сличну културу и језик.

Скандинавске земље су светски лидер у развоју иновација и иновационог предузетништва, захваљујући дугогодишњим улагањем у иновације и високе технологије како би унапредиле своју привреду. Кључни фактор за уздизање њихове економије је спона између јавног и приватног сектора, а најзначајнији показатељи њиховог успеха су образовање и имплементација универзитетских знања у пракси, тј. у конкретним компанијама и привреди.

Како би Србија пошла истим путем као скандинавске земље, морамо фундаментално променити образовни систем, а основно и средњошколско образовања ускладити са моделом које примењују скандинавске земље, међу којима је најуспешнија Финска. Њен образовни систем годинама фасцинира све стручњаке света, јер ђаци ове земље већ годинама постижу врхунске резултате у ПИСА тестирању, а неретко су и први у свету. Да би појаснили, ПИСА тестови су тестови који се састоје из два дела, писаног и компјутерског, а циљ тог тестирања је да се постављају задаци који се односе на реалне животне институције и који се сматрају релевантни за ефикасно учествовање у друштву одраслих. Узраст деце који се тестира је 15 до 16 година, дакле први и други разред средње школе. Однос образовних установа према ђацима је такав да је образовање бесплатно на свим нивоима. Школама је најстрожије забрањено да прикупљају било какав новац од родитеља, а неретко и саме школе плаћају стручна усавршавања деци, излете, посете позориштима и другим институцијама.

Осим реформисања основног и средњошколског образовања, неопходно је изменити и наше факултетско образовање, тачније избацити систем ‘’Болоње’’ и створити нови модел високог образовања који ће бити примењив у привреди. Очигледно је да на овој релацији постоји проблем и он се мора решавати стратешки, увођењем стручне праксе као обавезне ставке на техничким факлутетима која ће бити један од услова за упис на следећу годину. Сам начин финансирања науке мора се предефинисати, јер у Србији 80 одсто средстава долази из јавног сектора, док је у скандинавским земљама то питање решено моделом приватно-јавног партнерства. Компаније које би учествовале у овом моделу морају имати државне олакшице, а једна од водећи привредних грана је информационо-технолошки (ИТ)

Cектор, што још једном доказује да је будућност наше привреде у формирању научно-технолошких паркова које би чиниле мала и средња предузећа и у том смеру морамо да се крећемо да бисмо остварили бржи економски напредак.

Никола Доламић