Владимир Јестровић – КАКО СРБИЈА ИНВЕСТИРА У ЗАПАД
Лидер смо у извозу готових производа на Запад. Ти готови производи су млади и образовани људи. Годишње око 700 високообразованих људи напусти Србију и тиме доприносимо развој западних друштава и држава, док наша не може да реши ни елементарне проблеме.
Спроведене су многобројне „реформе“ а наш образовни систем и могућности за развијање потенцијала будућих генерација су у још горем стању: наставници и професори изгубили су ауторитет и безбедност, образовни програми су застарели и не подстичу креативност и иновативност, стечено знање је непримењиво у пракси а да не говоримо о могућностима и перспективама које би студенти требало да имају након завршеног факултета, а којих просто нема.
Образовни систем у Србији је такав да не дозвољава и не цени просперитете које им наши студенти доносе што доводи до тога да они одлазе из земље а неколико година после српско друштво се шокира вешћу да је то младо биће, пореклом из Србије, својим знањем и трудом стекло славу какву у нашој земљи никада неће добити. Србија не цени таленте и зато није ни чудно што смо жигосани поражавајућим и срамотним податком да смо друга земља на свету по „одливу мозгова“! Гора од наше земље је једино западноафричка држава Гвинеја Бисао – већина никад није ни чула за ову земљу па комотно се можемо сместити на прво место.
Из Србије се у периоду од 2007. до 2014. године, према објављеним подацима, иселило око 300.000 људи. Просечан број емиграната из Србије у развијене државе од 2004. до 2013. је годишње износио 26.000, да би већ 2014. достигао чак 58.000. где Србију највише боли емиграција младих високообразованих људи, чиме се изазива старење популације, а самим тим и радно-прогресивног способног становништва и комплетног људског ресурса.
Званични подаци показују да се стопа одласка младих из Србије са 2 одсто од пре 40 година повећала на данашњих 15 одсто. Наиме, око 700 високообразованих људи годишње напусти ову земљу и одлази у иностранство у нади да ће добити шансу за развој каријере коју заслужују. Они одлазе у све делове света а најперспективније дестинације у Европи су им Немачка и Аустрија.
Оно што је још горе јесте чињеница да су у питању углавном професије које су у свету веома тражене и цењене а које су у Србији запостављене па тако губимо инжењере електротехнике, економисте, лекаре и стоматологе. Дакле, реч је о областима које су кључне за нормално функционисање друштва и државе. Србија то, нажалост, не препознаје. Она као да намерно, небригом и игнорисањем наших младих талената који су спремни да волећи своју отаџбину уложе у њу своје знање јер тако улажу у будућност целе земље, тера те исте људе из својих недара и гаси им наду да ће се икада нешто променити. Зато се питамо да ли је могуће да они који желе „најбоље“ нашој земљи, након свих оних медаља, диплома, признања, награда наше деце, и даље се служе некаквом квази мотивишућом реториком о очувању и развоју талената а не схватају да је једино што постижу – одлазак младих који окрећу леђа својој земљи и никад се не враћају?!
Ми из Српске лиге сматрамо да држава мора већ једном да направи један озбиљан корак ка томе да установи систем и образовни програм који ће, пре свега, бити прилагођен економској кризи која је захватила све поре друштва. Превасходно се мора повећати инвестирање у младе таленте и то на тај начин да студенти имају могућност да се након завршених студија запосле у струци и примене знање стечено на факултету, без одласка из земље. Тако би се смањио „одлив мозгова“ из Србије и то би био најважнији корак у томе да се сачува и унапреди развој потенцијала и опстанак државе Србије.
Морамо се борити за имплементацију ових мера јер сматрамо да су оне основа за решавање свих осталих државних проблема, почев од побољшања комуникације и сарадње међу људима до развоја нових технологија и талената чијим инвестирањем можемо постићи материјално и духовно благостање државе и друштва.
Владимир Јестровић
портпарол Српске лиге