Ризик од банкротства је висок
Српска предузећа чекају да наплате своја потраживања у просеку преко 4 месеца, а чак преко 7% укупног потраживања се никада не наплати. На наплату најдуже чекају извођачи радова у електроенергетици и грађевинарству, око 7 месеци, и произвођачи у прехрамбеној индустрији, преко 5 месеци, а потребно је само 13 дана да би се наплатиле банкарске услуге, што је најкраћи рок. Просечна задуженост предузећа у Србији ове године износи преко 200% висине уписаног капитала, па је према томе ризик од банкротства српских предузећа и предузетника екстремно висок – изјавио је Владимир Јестровић, портпарол Српске лиге.
Држава ефикасније наплаћује порезе и акцизе, јер се значајно смањио проценат фирми које највише дугују у овој области, са око 20% у прошлој на око 11% ове године. Међутим, то је знатно повећало дуговања за парафискалне намете, што оптерећује локалне самоуправе, јер оне највише наплаћују те намете, као и добављаче. То има за последицу губитак реалне привреде и смањење стопе раста бруто друштвеног производа – упозорава Јестровић.
Да би смањили ризик од банкротства, привредни субјекти се морају бавити управљањем ризиком и дефинисати читав низ циљева, од којих је најважнији начин очувања ефикасности. Потребно је идентификовати и предвидети изложеност предузећа неизвесностима и могућој штети и успоставити систем интерног и екстерног извештавања о постојању ризика. Узимајући у обзир и примену ове фазе и параметре предострожности, могу се значајно смањити могући проблеми и сачувати предузеће од финансијског дебакла и стечаја – закључује Јестровић.