Дефинисати статус српског народа у Црној Гори

Београд, 18.10.2016.

Уз наду да ће се победа опозиције на прекјучерашњим парламентарним изборима преточити и у формирање прелазне антидиктаторске владе која би припремила одржавање стварних слободних избора у Црној Гори, Српска лига (СЛ) поручује да ће се и убудуће трудити да, побољшањем билатералних односа и јачим дипломатским напорима, подстакне власт у Подгорици – било ко да је чини – да коначно призна и регулише права тамошњих Срба, у складу са важећим европским стандардима.  
Историјска чињеница је да је српско национално опредељење у Црној Гори до 1945. било већинско, а да је револуционарна комунистичка власт прокламовала доктрину о црногорској нацији – истиче Александар Ђурђев, председник Српске лиге.

Од тада и све до проглашења независности Црне Горе 2006. године – примећују у СЛ – у шест донесених устава, српски народ се помиње једино у уставу из 1974. године, мада  ни у њему није дефинисан његов уставно-правни статус. Срби се у важећем Уставу Црне Горе (донетом 2007. године) помињу у преамбули као један од припадника народа и националних мањина који живе у Црној Гори.

Да актуелна власт у Србији не чини скоро ништа у циљу побољшања статуса припадника српског народа у Црној Гори, али и свим осталим земљама у региону, говори чењеница да је тренутно важећи Закон о министарствима Републике Србије усвојен још пре две и по године, а да Влада Србије још није изабрала директора Управе за дијаспору и Србе у региону при Министарству иностраних послова. Ни Савет за Србе у региону се већ три године не састаје, иако би требало да се састаје свака три месеца и да му председава председник Србије.