Песнице за Србију – нокаут или отрежњење

Изградња политичког идентитета на проказивању или клеветању других није Србији ништа добро донела, јер сведоци смо да од лоших увек има лошији.  Eкономску, политичку и егзистенцијалну кризу покушала је да реши песница Отпора пре 15 година, иста она која је проблеме изазвала. Епилог тадашњег песничења Србије су разорена економија, депопулација становништва, празна села, смањење реалне производње уз повећање увоза, губитак националног идентитета, ријалити шоу и коначно, неизвесност свакодневнице. Под плаштом угрожености и нових слобода девијантних група песничење не јењава, већ се такозвана угроженост претвара у деструкцију.

Геј пропаганда, у почетку не превише запажена, претворила се данас у агресију мањине према већини. Сада када геј пропаганда има пуну подршку државног апарата кроз полицију, образовање и европске интеграције, апсолутну доминацију у медијима кроз филмове, музику, политичке емисије, штампу, ипак нешто недостаје. Сада када су све патриотске организације и странке приказане као емотивно насилне и психички назадне, када не постоји више ентитет који се противи геј активизму, нешто недостаје. Управо зато се поново појавила песница, у служби показивања моћи против народа и коначног сламања воље појединца, нарочито његовог веровања у сопствену моћ.

Савремени колонијализам наставља да угрожава државност Србије. После насилног раздвајања Срба на Балкану у неколико држава, после бруталног отимања Косова и Метохије, после отворених позива државних непријатеља у Рашкој области и области око Медвеђе и Бујановца на сепарацију, у српској Војводини у Српској Атини марширају сепаратисти тражећи републику за себе. После добијања аутономије, формирања Владе и Скупштине, каквих нема у другим деловима Србије, после формирања свих институција карактеристичних за независну државу, са префиксом војвођански, нешто недостаје. Захтева се добијање судске и извршне власти, дакле сила. Поново се појавила песница у намери да то спроведе.

Српска лига оштро се противи деструкцији Србије за интерес других, а као примарни циљ заговара укрупњавање деснице. Уколико власт не препознаје проблеме који разарају Србију или уколико је сама део такве стратегије, политичке странке и организације десне оријентације, свесне озбиљности проблема, имају обавезу да ургентно делују. Најмањи заједнички садржалац треба да буде деловање на решавању оваквих проблема и спровођење воље већине народа, који данас нема доминантног политичког представника. Уједињена и нова десница у Србији може да има значајну моћ, ако не и највећу. Српска лига то види као неопходан и једини правац политичког деловања. Србија из стања хроничног сагињања, повлачења и међусобних сукоба треба да пређе у стање развоја и искоришћавања реалних прилика.

Горан Миленковић, оснивач Српске лиге