МАНИФЕСТ ПАНЕВРОПСКЕ МРЕЖЕ КЛУБОВА СВЕТИ ХУБЕРТ

Најстарије дело европске културе, настало пре седамнаест миленијума на зидовима пећине Ласко, нимало случајно приказује управо призоре лова. Ово завештање нашег заједничког претка представља темељну одредницу будућег развоја евроаозијске цивилизације. Од Владивостока, преко сибирске тајге и Урала, од мађарске пусте преко шума Ардена, па до Атлантика и Пиринеја, од скандинавских фјордова преко Алпа и Апенина до клисура Балкана, затичемо јединство традиција које управо у лову препознаје и проналази главна етичка и метафизичка упоришта европског човека.

У европском памћењу лов је одувек био нешто више од самог лова. На симболичком нивоу, овај спој напора и потигнућа искаљен у вечној борби представља потрагу човека за самим собом, па на концу и Богом. Тек пошто је суочен с искушењима физичког опстанка и границама сопствених могућности, човек као ловац стиче привилегију да добије одговоре, да јасно упозна себе и изгради делатно самопоштовање. Вештина и искуство нераздвојно повезани с инстиктом, снага испреплетена с храброшћу, представљају управо она оружја која су европском човеку у његовом прегнућу омогућила да стекне славу, а његовом делу донела епитет херојског.

Пре неколико дана, на Белом двору, одржана је важна конференција која је имала за циљ да повеже Србију са развијеним светом у значајној области, као што је ловсто, али и да представи једну од најпрестижнијих ловачких асоцијација на свету, “Свети Хуберт“, основану пре више од 300 година, чији су чланови били и руски цар Николај ИИ Романов и српски краљ Александар Карађорђевић. Сви добро знамо колико је лов у нашој земљи запостављен, а могао би да буде кључна привредна грана која би обезбедила Србији дипломатски статус нове Швајцарске. “Свети Хуберт – Клуб Србија“, као национални огранак ове организације, основан је са циљем промоције традиционалне српске ловачке етике, одржавања пријатељских односа међу ловцима и промовисања ловног туризма у Србији. Значај ове конференције нису препознали многи чија је дужност да се старају за српске националне интересе, али је препознао и српски престолонаследник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина која су отворили врата Белог двора за ову манифестацију. Уводним говором и историјским освртом, госте је поздравио Душан Бабац, директор Краљевског двора, а значај конференције и важност гостију из Европе, Русије и читавог света уочили су и подржали и Србију достојанствено представљали Горан Триван, министар за заштиту животне средине у Влади Србије, Иван Ђоковић, потпредседник Владе Војводине и секретар за привреду и туризам, као и Братислав Ћирковић, председник Ловачког савеза Србије.

Српско ловство се данас налази на великој прекретници. Са више стотина ловишта и бројном и разноврсном дивљачи, Србија спада у ред богатијих земаља. Међутим, неодговарајући приступ ловним потенцијалима, довео је до застоја у развоју ловства и ловног туризма у Србији у пуном капацитету, па на годишњем ниво од те делатности зарадимо свега око милион евра, док Мађарска оствари приход већи од милијарду евра, Аустрија пет милијарде евра, а Хрватска 180 милиона евра. Такође, у појединим деловима наше земље, опстанак дивљачи је угрожен због криволова, односно многе врсте дивљачи су на граници биолошког минимума и прети им опасност да заувек нестану. Из свих тих разлога, дошло је крајње време да се уведе ред у систем ловства и да се ради у интересу српских ловаца, јер Србија годинама уназад губи милијарде динара годишње од ловног туризма. Некада смо имали приход од близу 20 милиона долара за само једну годину, а данас зарадимо мизерну своту новца, због креирања лошег имиџа Србије као ловне дестинације, али и услед бројних негативних законских препрека. Гушењем ловног туризма пада и приход од пружених услуга организације лова, самим тим и ПДВ по том основу, а смањењем броја туриста, опада и потреба за досадашњим бројем запослених у ловно туристичким агенцијама јер је мањи и прилив по основу пореза на зараде и доприноса запослених. Да би дошло до неких помака, неопходни су нам конкретни, одрживи и тржишно оријентисани пројекти, са прецизним анализама, задацима и механизмима праћења, што ће омогућити да се стање у нашим ловиштима реално сагледа и донесе закључак који ће, уважавајући све параметре омогућити да се фонд дивљачи повећа, а газдовање ловиштима учини ефикаснијим. Оснивање Паневропске мреже клубова “Свети Хуберт“, чији ће Србија бити део, могу само да допринесу остварењу поменутих тежњи јер верујемо да својим знањем, енергијом, посвећеношћу и утицајем, можемо помоћи да се српско ловство развије у респектабилну привредну грану од посебног значаја, уз остварење производних, социјалних, финансијских и еколошких циљева.

Александар Ђурђев, председник Српске лиге