Руде нису на продају – оне покрећу производњу у Србији!

Србија није ничија колонија, а њени природни потенцијали и богатства, међу којима су и налазишта руда литијума и бората не смеју да буду предмет “пљачке“ и јефтине куповине сировина, већ прилика да унапредимо сопствену економију тако што ћемо заокружити процес производње и створити вредан финални производ који ће бити интересантан водећим светским компанијама попут “Тесле“, “Ајфона“, “Самсунга“, “Хуавеја“.

Покретање пројекта “Јадар“ којим је предвиђено отварање рудника на подручју Западне Србије, односно града Лознице и експлоатације руда литијума и бората, од којих се добијају два важна елемента за савремену технологију производње батерија, мора да се искористи за привлачeње нових инвестиција и смањење броја незапослених.

Зашто у Србији не бисмо производили батерије за “Тесла“ камионе или батерије за светске произвођаче мобилних телефона, када већ имамо рудна налазишта и предњачимо у односу на друге земље, укључујући и Америку? Уместо да позовемо инвеститоре да дођу у нашу земљу и отворе фабрике, ми узимамо вредну сировину, као што је руда литијума и олако је предајемо у руке странцима. Могли смо позвати Илона Маска, власника америчке компаније “Тесла моторс“, да покрене производњу у Србији јер, гле чуда, они увозе тај исти литијум за своју највећу фабрику батерија у Калифорнији, а у нашој држави то не би морали да чине, што значи да би сви имали користи, а понајвише српска економија.

Имамо партнере у Кореји и Кини, и њихове многобројне велике компаније које занима производња батерија за мобилне телефоне, али шта ми радимо, продајемо рудно богатство у бесцење?! Узимају нам природне ресурсе, носе их ко зна где и од њих праве огромне профите. Очигледно је да нисмо способни да штитимо државни и национални интерес, али и да пронађемо инвеститоре, направимо финансијски исплатив пројекат и поспешимо сопствену привреду која годинама заостаје и урушава се. Ко је највећи кривац за то? Нико други до део наше извршне власти која нема знања ни стрпљења да окупи јединствен конзорцијум (састављен од представнка наше државе, страних инвеститора и банкара који би то финансирали) и пројекат попут “Јадра“ претвори у својеврстан извор прихода, а не само обични извор сировина.

Зашто би смо запослили 1.000 људи ако можемо 10.000? Зато морамо да се понашамо одговорно и постанемо водећа земља за производњу и извоз батерија у овом делу света, пошто смо већ установили да поседујемо руде литијума и бората, као и све предуслове за њихову експлоатацију.