ДРЖАВОТВОРНА ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ
Сматрајући да најављене уставне промене никако не смеју бити просто копирање и инкорпорирање готових тзв. европских решења у Устав Републике Србије, Српска лига констатује да држава Србија, заиста, има велики проблем са системом функционисања државног апарата.
Разлози за овакво стање су бројни, а неки од најважнијих су: историјско наслеђе из државног уређења и распада СФРЈ, државног уређења и распада СРЈ, преласка из једнопартијског у вишепартијски систем, идеолошка употреба и политичка злоупотреба уређења државе као републике, монархије, аутономија, региона.
Последица овога је чињеница да данас држава Србија има седам нивоа државне управе и то:
1. Централну власт;
2. Аутономне покрајине;
3. Град Београд као посебна целина унутар државне управе;
4. Управни окрузи у Србији;
5. Градови и градске општине;
6. Општине у Србији;
7. Месне заједнице.
Сваки од наведених нивоа државне управе има своје ингеренције, које су често преклопљене, своје надлежности и своје администрације.
Као последицу оваковог система државне управе имамо:
1. Скупу државну управу – вишак администрације, вишак простора за запослене за који се плаћа текуће одржавање и сл;
2. Неефикасност државне управе – на зачељу смо у Европи по брзини издавања одређених докумената;
3. Стална политичка нестабилност.
Пет највећих проблема, који су проистекли из лоше државне управе су:
1. Проблем КиМ, који је стављен на листу међународних проблема и који је као такав изашао из оквира решавања само унутар органа државе Србије;
2. Проблем „београдизације“ Србије, пре свега у стварању огромног дебаланса у снази Београда у односу на све друге крајеве Србије;
3. Проблем у Војводини;
4. Проблем сепаратизама по националном кључу на југу Србије, у Рашкој области, у северном делу Војводине и сл;
5. Проблем депопулације мањих средина и пренасељеност главних градских центара, поготово Београда;
Како би се решили наведени проблеми, Српска лига предлаже следеће кораке:
1. Рационализација државне управе;
2. Делокација једног броја министарстава, државних, владиних и националних институција и организација и јавних предузећа из Београда;
3. Проглашавање Новог Сада за нову престоницу Србије.
1. Рационализација државне управе
Полазећи од чињенице да Република Србија има неефикасну и скупу државну управу, а у складу са економским, безбедносним и политичким положајем Србије, предлажемо да се државна управа уреди по следећим принципима:
• Јачање централне власти и локалних самоуправа;
• Смањење броја посредника између буџета и крајњих корисника;
Ово значи да би Србија имала следеће нивое државне управе:
• Централна власт (законодавна, судска, извршна);
• Управни окрузи;
• Локалне самоуправе (град, општина, месна заједница);
У оваквој организацији државе, кључну улогу би имала централна власт и локалне самоуправе, док би управни окрузи добили улогу координатора локалних средина, који чине тај округ. Управни окрузи би добили скупштину која би се бирала на непосредним изборима и која би изабрала начелника округа. Град Београд би био један управни округ, са одређеним додатним надлежностима, имајући у виду број становника и значај за Републику.
2. Делокација једног броја министарстава и јавних предузећа из Београда
Један од највећих проблема у Србији је чињеница да су у Београду стационирана седишта већине националних предузећа, сва министартва и већина пратећих служби Владе, Скупштина и већи део судске власти. Све ово доводи до великог дебаланса између Београда и остатка Србије, што суштински ствара анимозитет према самом Београду. Са друге стране, житељи Београда све више постају жртве пренасељавања Београда, јер дебаланас у политичкој и економској снази у односу на остатак Србије неумитно утиче на „привлачност Београда“. Као крајњи резултат оваквог стања у Србији има се „београдизација“ као проблем људи ван Београда и комунални, инфаструктурни, урбанистички и културолошки проблем који имају сами Београђани.
Како би се решио највећи број побројаних проблема, Српска лига предлаже:
• Делокацију једног броја министарстава са пратећим службама, државних и владиних институција из Београда;
• Делокацију седишта једног броја јавних предузећа;
• Делокацију једног броја националних институција и организација из Београда;
3. Проглашавање Новог Сада за нову престоницу Србије.
У контексту нове организације државне управе у којој би биле укинуте све аутономне области, потом чињенице да је северни део Србије виђен за неки наредни геополитички полигон за дестабилизацију, те богатог српског историјског наслеђа које постоји у крајевима северно од Саве и Дунава, сматрамо да је примерено да Нови Сад буде проглашен за нову престоницу Србије.
Идеја је да се у Нови Сад премести седиште председника Србије и да на тај начин овај град постане престони град Србије. У том контексту Београд би остао главни административни центар Србије.
Сматрамо да ће на овај начин бити предупређене негативне сепаратистичке тенеденције у севреној српској покрајини, али и да ће се створити предуслови за јачу интеграцију у државни систем Србије крајева северно од Саве и Дунава.
srpskaliga.rs