СРПСКА ЛИГА – ПЛАТФОРМА
Српска лига је одговор на нерешена питања од судбинске важности која се деценијама постављају пред нас. Српска лига је политичка платформа која окупља државотворне, стручне и патриотске снаге у Србији. Само преданим радом, стрпљењем и слогом можемо вратити на прави пут наш народ и нашу државу.
Уверени смо да је једини прави пут – стваралачки, кога одликују истрајност, радна етика и лична одговорност, пут утемељен на систему вредности у чијем су центру породица, морал, религија и предузетништво.
Ми смо ту да решавамо проблеме. Велике ватре нису гашене, а у најбољем случају, неки пожари су локализовани, због немара а и незнања проблеми се гомилају и надиру као бујица. Време је да се ова пракса промени. Српска лига је спремна за акцију, да решава проблеме.
Дубока летаргија и велика подељеност народа су прве препреке са којима се суочавамо, зато правимо платформу која носи назив Српска лига. Лига, зато што ће се у њој окупити сви којима је стало до успеха државе и народа. Зато што смо за савезништво пре него за самовољу и послушност. Лига, зато што желимо да окупимо све које имају дефинисана и реално острарљива решења. Лига окупља све који желе да делују, не да причају. Јер време је за акцију.
Полемика не сме више бити главна карактеристика српских патриота. Народ не сме више бити жртва поделе. Српску Лигу успостављамо зато што верујемо да тако стварамо нову, уједињену структуру, са енергичним људима, који ће бити способни да воде Србију.
Решени смо да уништимо нелогичности које патриотске интересе и вредности држе подалеко од центара моћи као што су Скупштина, Влада, Народна Банка, РТС, службе безбедности, јер ту се одлучује о судбини народа и државе.
Наш је циљ да након наредних избора и у Скупштини и у Влади раде патриоте које ће са речи и обећања прећи на дела и резултате.
ПОЛИТИЧКИ ПРАВАЦ
Док европска десница све успешније осваја политички простор и игра све значајнију улогу у многим државама, па и у ЕУ, наша само статира и тавори на дну политичке лествице, зато што нема смелост да понуди оно у шта верује, јер то тренутно можда није у тренду тзв. европских стандарда.
Да би Србија превладала тешка времена, сачувала националну државу и обезбедила будућност, политика очувања српске државности мора да буде апсолутни приоритет.
ПОЛИТИЧКИ ПУТ
Сматрамо да основ државне политике треба да буде истински патриотизам и васпитање младих у духу љубави према отаџбини. Искрено верујемо да тек када више не будемо били оптерећени колективном кривицом, која нам је наметнута међународном кампањом, пронаћи ћемо унутрашњи мир, повратити самопоуздање и веру у сопствене снаге и сопствену државу.
Србији више не требају свађе али ни лажно или насилно јединство, ни у земљи ни у региону. Потребан јој је дијалог, конкуренција различитих идеја које ће изродити нови квалитет и јасну визију будућности. Такав дијалог се не води из различитих ровова, него у једном заједничком рову на бранику домовине. Таквом сучељавању свој допринос треба да дају сви појединци и свака партија, како би се све снаге ујединиле у настојању да се обнови национална свест и национално вођство.
При том, у свим калкулацијама морамо поћи од себе. Јесмо ли дорасли, јесмо ли довољно зрели и самосвесни као народ. Какав нам је морал, какве друштвене и културне стандарде имамо, какве вредности негујемо? Нисмо ми ништа гори, ни бољи од већине других народа, али можемо више него што постижемо. Каква нам је држава, економија, животни стандард? Не баш славно. То се мора поправити. Можемо ли то? Можемо. Можемо ли сами? Не, али највише од нас зависи. Морамо окупити најбоље што имамо, без суревњивости према другачије мислећим људима од интегритета. Треба нам и помоћ пријатеља споља, али ни од кога не смемо зависити. Ако ми не будемо држали до себе, нико неће. Ако ми не верујемо у себе, ко ће? Ово је наш план, време је за рад! Време је за акцију!
ПОЛИТИЧКА БОРБА
Јесте борба за наше легитимне државне и националне интересе који су у потпуној сагласности са општим савременим вредностима и начелима међународног права. Приоритет је искорењавање нискости популистичке културе, односно неваспитања и моралне искварености, а зарад развијања најдубљег социјалног осећаја националне одговорности за успостављање бољих основа друштвеног развоја.
Јесте преокретање историјског збивања у правцу стварања моћне, јединствене, економски и војно јаке националне државе Србије.
Нама ништа није светије и прече од Србије. Ми смо лига оних који су у својим областима деловања успешни и доследни. Имамо снагу и храброст да сопствену судбину коначно узмемо у своје руке и зато тражимо подршку и поверење.
Ово је наш план. Време је за акцију!
ПОЛИТИКЕ КОЈЕ КАНДИДУЈЕМО ГАРАНТУЈУ ДОСТОЈАНСТВО ЗА СВЕ НАШЕ ГРАЂАНЕ:
1. ПОРЕДАК ЗА СВЕ
Морамо изградити поредак. Поредак људи, спремних да брзо и ефикасно организују државу и друштво. Поштених људи који ће да упристоје политички, поспеше и дисциплинују економски живот. Истрајних људи који се неће обесхрабрити када на терену наиђу на апатију потенцијалних сарадника, као и на отпор аутистичних кадрова система.
Србија ишчекује такве људе, који ће свима ставити до знања да се награђују радни, поштени и одговорни, а кажњавају шпекуланти. Људе способне да направе ред и успоставе поредак у складу са искуством успешних држава, уз уважавање нашег националног интереса.
Неприхватљива је чињеница да је у нашој држави на сцени систем који не цени поштене, вредне и делотворне људе. Они нас убеђују да смо лидери на Балкану, да је криза прошла, да будемо задовољни и срећни зато што живимо у беди.
На сцену треба да ступи нова генерација која је способна да сад и одмах продуктивно управља Србијом.
Неко мора да прокрчи реалан пут развоја, да државне институције учини доступније грађанима, да омогући праведну проходност у друштву, да створи повољно пословно окружење, да стимулише домаће произвођаче, реорганизује и другачије расподели буџет, повећа запосленост становништва, да унапреди конкурентност националне привреде и омогући бољи животни стандард свих грађана.
Неко мора сад и одмах да креира амбијент и организује државни систем у коме ће се стимулисати најбољи, највреднији и најспособнији.
2. ПРИВРЕДНИ РАСТ, ПОВЕЋАЊЕ ЗАПОШЉАВАЊА, СОЦИЈАЛНА СИГУРНОСТ, ПОДРШКА ПРЕЗАДУЖЕНИМ ГРАЂАНИМА И ДРЖАВНА ГАРАНЦИЈА ЗА ОСИГУРАЊЕ ПЕНЗИЈА
Ако погледамо животни стандард, можемо закључити да то у ствари није стандард, већ је то је катастрофа. Најгоре је што власт људима испира мозак, мислећи да ће људи почети да умишљају да живе добро. Слаба тачка наше економске политике, јесте што ми заправо немамо економску политику. О томе најбоље говоре лоши резултати.
Имамо константан пад производње и пораст цена, инфлацију, изражену и ничим оправдану незапосленост, веома ниску цену рада, одсуство штедње и многе друге монетарне нелогичности као слабе тачке наше економске политике. Ове слабе тачке свакодневно манифестују дејство перманентне економске кризе.
Имамо потпуни неуспех досадашњих покушаја реформи економске политике у Србији. Чињенице су да имамо неконтролисано увећавање незапослености, одсуство сваке стратегије и тржиште рада са готово нерешивим проблемом афирмације економских критеријума за сељење радне снаге на основама капитала. Тако се Србија налази пред неодложном потребом проналажења нових решења разноврсних облика функционисања тржишта рада.
Тврдње о уништавању Србије потврђује и статистика. Свега 13% популације је завршило вишу или високу школу. Најбогатији Београд је десет пута развијенији од најсиромашније Мерошине. Тужно је што више нико неће да живи јужније од Београда. Сваке године Србија изгуби 25.000 становника, а сваки шести грађанин је старији од 65 година. Спољни дуг је 23 милијарде евра. Циљ приватизације није био да се предузећа опораве, ресруктуирају организациони и производни капацитети, у њих инвестира и постану конкурентна, него да се кроз шпекулацију унаказе и распродају у деловима. У Рашкој области 1995. године произведено је више од 20 милиона фармерки, док је због либерализације увоза и преценјеног прецењеног динара тај број сада пао на само пола милиона.
Подаци Националне службе за запошљавање показују да незапослених у Србији има 760.000. Што значи да преко 2,3 милиона радно неактивног становништва (пензионери и незапослени) пада на терет 1,7 милиона радно активних. Највише је незапослених међу младима старости од 25 до 29 година. Свему овом треба додати и сиву економију, у којој је ангажован велики број грађана.
Оковани смо проблемима везаним за претпоставке оживњавања оживљавања и повећања домаће производње.
Заправо морамо да повећамо производњу, да више извозимо и повећамо стране директне инвестиције. Да би то било оствариво у овим околностима потребни су подстицаји држави да следи правила, односно треба имати у виду да фискална акција државе има мале и безначајне ефекте на укупну економску стабилност.
Дакле кључ није у повећавању државног интервенционизма него у балансирању односа производње и запослености на основана основама капитала. У Србији је већ дуже време у току злоупотреба монетаристичких правила у служби вулгарног субјективизма и државног централизма.
Инвестиција у људски капитал следи економску логику свих других врста инвестиција. Знање је највећа снага и моћ људског капитала. Тржиште рада треба употребити тако да повећање тражње за новим људским капиталом не значи притисак на већ запослене и висину њихових надница. Треба само направити прави извор у вези са тржиштем рада, па морамо озбиљно радити на:
(1) креирању конкурентнијег приватног сектора који ће омогућити улазак на тржиште малих и средњих предузећа
(2) реструктуирању предузећа уз увођење строгих ограничења и контроле буџета у предузећима
(3) креирању свеобухватног система образовања који ће омогућити појединцима да се прилагоде новим захтевима тржишне економије
(4) стварању бољег окружења за развој приватног сектора, односно на смањивању непотребних ограничења за покретање малог бизниса
Правац економског развој развоја земље треба усмерити ка обезбеђивању стабилности и просперитета Србије, успостављању снажне српске привреде, њене постојане конкурентности и уравнотежених економских односа са западним и источним земљама.
Наш је задатак да направимо прави привредни амбијент. А то значи да је српски привредник увек у предности у односу на страног. Када српски привредник хоће нешто да ради, онда је то лоповлук. Када дођу људи са стране и праве се некакви уговори у које немамо увид онда је то успех. Тако не може да се ради! Морамо да запослимо армију незапослених! Србија са постојећим ресурсима може да буде средње развијена земља.
Нигде у свету нема као сада у Србији да стоји у парлогу небрађено 1.000.000 хектара необрађене пољопривредне земље. Уз то имамо 40% шума који су ван тржишта. Имамо биоенергију која може да замени 1.000.000 тона увезене нафте. Србија извози 60% наше производње пелета, а држава увози скупље енергенте. Суштина је, поред повећања извоза и супституисати увоз домаћим производима. Људима који су остали без посла држава треба да обезбеди по 5 хектара земље и да им да субвенцију три године док не порасту усеви, а за те производе гарантује откуп или за робне резерве или за војску, болнице, школе. Никада нећемо дозволити продају Телекома, ЕПС-а, итд.
Морамо да покренемо све капацитете које имамо. Наша пољопривреда може да производи четири пута више. Сада продајемо сировине ( малину, пшеницу и слично), а морамо са тог концепта да пређемо на концепт продаје полупроизвода и финалних производа, јер тако се зарађује више. Према Европи треба да идемо убрзано, али не по сваку цену. Европа је узор за успостваљања поретка у нашој држави. А са неким предлозима се никада нећемо усагласити. Наше пољопривредно земљиште странци никад неће моћи да купе.
Према подацима Фонда ПИО, пензонера у Србији има преко 1,6 милиона, парадоксално је да од тога инвалидске пензије прима чак 352.961 пензионер. А многи од њих могу волу реп да ишчупају.
Кристално је јасно да Фонд ПИО не може да обезбеди довољно новца за исплату свих пензија, јер приходи од доприноса легално запосленог становништва нису довољни. Не заборавимо да 195.000 људи прима социјалну помоћ, да се 55.000 наших суграђана храни у народним кухињама. У Србији има око 100.000 старијих од 65 година, који немају никаква материјална примања. Страхота!
Мора да се пронађе начин за повећање плата и пензија. И то мора да буде приоритет. Повећањем плата и пензија повећаваће се и потрошња, а нашој привреди баш то треба. Стране инвестиције су нереалне и у овом тренутку могу да дођу искључиво уколико их држава субвенционише огромним новцима. Без домаћих привредника и компанија нема покретања привреде и држава мора њих да субвенционише. Српска привреда има лош рејтинг код банака јер домаће фирме имају нагомилане дугове под високим каматама. Држава мора да им помогне да сервисирају дугове и покрену производњу.
3. НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ, РЕГИОНАЛНА И МЕЂУНАРДОНА САРАДЊА
Безбедност грађана мора да буде на првом месту. Залажемо за враћање обавезе служења војног рока. Настојаћемо да повећамо плате припадницима органа безбедности. Саобраћајна полиција треба да има најмањи коефицијент, док припадници специјалних служби безбедности требају имати највише плате.
Свесни смо да је конфронтација негде нужна и неопходна. Велика Албанија као озбиљна претња и проблем надвила се над нашим народом. Пред овом претњом не смемо затварати очи. Не смемо забијати главу у песак. Морамо се припремити и у случају потребе адекватно реаговати и заштитити народ, државу и српски интерес.
Стога интезивно морамо радити на остваривању регионалне сарадње и неговати добре односе са Републиком Српском, Македонијом, ЦГ Црном Гором и у будућности размишљати о могућностима нових интеграција на овим просторима. Савез балканских држава као федерација или конфедерација био би пројекат Српске Лиге који би требало реализовати до 2020. године.
Ми смо апсолутно против лажног помирења и понижавања било којег народа. Као и за свађу, и за помирење је потребно двоје. Уколико једна страна жели да се помири, а друга и даље испољава мржњу, онда то може довести само до погоршавања већ нарушених односа.
Спољна политика треба да буде вођена начелима неутралности и усклађена са стварним интересима државе и њених грађана.
У овом тренутну требамо интезивно предузимати превентивне акције, односно требамо као држава деловати што раније како би Србија изградила што боље односе сарадње и са Истоком и са Западом, али увек вођена искључиво својим највишим интересом – својим националним интересом.
Наша спољна политика треба да се заснива на принципима и правилима међународног права и на принципима конституционализма.
Први принцип наше спољне политике треба да буде поштовање суверенитета.
Узимајући у обзир историјске чињенице у спољној политици сматрамо да Србија треба неговати пријатељске односе са Русијом, са којом треба сарађивати и размишљати о формирању заједничких војнополитичких савеза.
Спољна политика земље, закључивање међународних споразума и интеграциони процеси морају бити у интересу унапређивања међународног положаја и јачања стабилности.
По питању европског пута Србије сматрамо да је евроинтеграција добра једино ако ЕУ испуни наша очекивања, дакле ЕУ мора далеко више инвестирати у Србију.
Процес наших европских интеграција, никако не напредује. Напротив, шта год ми урадили да испунимо ове услове, све смо даље од циља. Сваком разумном човеку у Србији постаје јасно да од нашег чланства у ЕУ неће бити ништа у догледно време, а можда никад. Један број држава чланица нас очигледно не жели и чини све да нас спречи или испровоцира како бисмо сами одустали или направили неки инцидент који ће нас дисквалификовати. Требамо увек имати на уму да само чланство у ЕУ не гарантује животни стандард што се јасно показује на примерима Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, Хрватске.
Нама нису потребни циљеви ради циљева, већ циљеви који ће нам омогућити бољи, квалитетнији, безбеднији и богатији живот.
Докле ћемо се правити да то не видимо, да увек нови услови немају краја, али имају јасан циљ, да не уђемо у ЕУ или да нас можда приме једног дана, када нас потпуно исцрпе, понизе и натерају да се одрекнемо себе?
Не треба због тога да одустанемо, не треба да се одрекнемо свог природног права да и формално будемо равновнаправан члан европске породице народа, јер то јесмо. Али, не треба ни да се одрекнемо свега зарад тог циља. Не смемо све подретити том циљу. Напротив, свесни свих недоречености и недоследности ЕУ, имајући у виду однос снага у Европи и свету, морамо размишљати о свим могућностима и у том контексту трагати за својим местом.
