Мошти свих српских црквених поглавара пренети у Пећку патријаршију!

Београд, 25.8.2017 – Паралелно са хитним наизменичним измештањем трона српског патријарха, по четири месеца годишње, у његова историјска седишта Пећ, Сремске Карловце и Београд, Српска православна црква треба да Пећкој патријаршији врати и статус маузолеја у који би били пренети мошти што више српских црквених поглавара, али и где би убудуће били сахрањивани српски патријарси – предлаже председник Српске лиге (СЛ) Александар Ђурђев, сматрајући да би то био најпримеренији и најефикаснији прилог СПЦ унутрашњем дијалогу, али и наставку разговора представника државе Србије са Бриселом и Приштином о статусу Косова и Метохије.

Ђурђев подсећа да је, откако је 1219. године Свети Сава изборио прву аутокефалну архиепископију, тј. цркву у српским земљама (Жичко-пећка архиепископија), на њеном трону је било 87 архиепископа, митрополита и патријараха, да многи од њих почивају у комплексу Пећке патријаршије, али и да многи други, из објективних или неких других разлога, нису ту сахрањени и зато не би била добра порука српским верницима да се, убудуће патријарси сахрањују  искључиво у београдском „кругу двојке“, у крипти испод Храма Светог Саве на Врачару.

Према доступним подацима, у Пећи, између осталих, почивају српски архиепископи из периода 1219 – 1346: Свети Сава Други, Јевстатије Први, Свети Никодим Први, Свети Данило Пећки, Свети Јоаникије Други (иначе, од 1346, и први спрски патријарх); затим, поред осталих, српски патријарси из периода 1346 -1463:  Сава Четврти, Свети Јефрем, Спиридон Први и многи други.

Александар Ђурђев напомиње да је Пећка патријаршија била аутокефална црква са седиштем у Пећи од 1346. до 1463, а затим поново од 1557. до 1766. године и да садашња Српска православна црква представља обновљену Пећку патријаршију. Цар Стефан Душан је раширио њене границе и подигао јој углед уздигавши је 1346. године на степен патријаршије. Тада је српски архиепископ Јоаникије II проглашен за првог српског патријарха са престолом у Пећи.

 

Српска лига (СЛ) предлаже да се, за почетак, у комплекс Пећке патријаршије пренесу посмртни остаци свих шест српских патријараха од времена откако је, 1920. године, организационо обновљена Пећка патријаршија под именом Српска православна црква. Према овом предлогу, у Пећ би требало да буду пренете мошти патријарха Димитрија (Павловића) које тренутно почивају у манастиру Раковица, поред Београда; затим мошти патријараха Варнаве (Росића) који почива у малом храму Светог Саве на Врачару, Гаврила (Дожића) који је, као и патријарх Викентије (Проданов) сахрањен у Саборној цркви у Београду; мошти патријарха Германа (Ђорића) које почивају у београдској Цркви Светог Марка, као и мошти покојног патријарха Павла (Стојчевића) који је сахрањен у манастиру Раковица.