Владислав Сурков – чувар руске империје

У америчким дипломатским круговима, називају га “сивим кардиналом Кремља“ и човеком који “носи многе маске“. “Аутор“ је Путиновог политичког система и креатор концепта “суверене“ демократије, а пре свега близак сарадник председника Руске Федерације Владимира Владимировича Путина и један од кључних људи у руском државном врху. Његово име је Владислав Јурјевич Сурков. За разлику од осталих људи, блиских руском председнику, попут Игора Сечина, Виктора Иванова, Виктора Зупкова, Анатолија Сердјукова, Сергеја Шојгуа, Николаја Петрушева, Сергеја Иванова, Бориса Гризлова, Виктора Черкесова, Сергеја Бонданчикова, Сергеја Собјанина, Сергеја Миронова, Сергеја Пугачова, Сурков је засигурно најлибералнији и најсклонији прављењу европске Русије, засноване на принципима удобног живота, сарадње са западом и мирног развоја Русије, методама „меке моћи“.

Пут Суркова до Кремља био је прилично неизвестан и турбулентан, од уметника, телохранитеља, маркетиншког и ПР стручњака, успешног бизнисмена у Русији, до члана тима бившег руског председника Бориса Јељцина, у који је доведен 1999. године, са специјалним задатком да политички припреми будућег Јељциновог наследника, тада још увек непознатог бившег официра ФСБ-а Владимира Путина који се спремао да преузме одговорну државну функцију и заузме место првог човека Русије.

Владислав Сурков истиче се по многим својим идејама, блиским Србији и српском народу, у којима у великој мери акцентује значај националне слободе и сувернитета за једну државу, сматрајући да су креатори комерцијалне филозофије, тачније “непрофитне“ и “невладине“ организације у заблуди да је глупо хватати се за суверенитет, јер се врло добро зна да ниједна држава и њена влада ни по коју цену нису спремне да се одрекну свог националног законодавства, економије, војске и сопственог постојања. Поучени Сурковом тезом да основни ресурс обезбеђења суверенитета није само одбрамбена већ комплексна конкурентска способност која се стиче у слободи, у отвореном такмичењу, а не у склоништу или стакленику, Србија мора да се окрене оваквим мислиоцима и људима који заузимају важну улогу у руском политичком животу, посебно ако се зна какав утицај имају у администрацији председника Путина. Дошло је време да се у Србији другачијим очима посматра наш однос са Русијом, коју не представља само њен председник, него и његови најближи сарадници. Са таквим приступом имаћемо ефектније резултате и успешнију сарадњу са пријатељском и братском земљом, која је гарант нашег територијалног интегритета и суверенитета, заштитник наших државних и националих интереса, али и брана од утицаја западњачке пропаганде и њиховог погубног начина живота, којим се Сурков критички бавио. На питање ко је Владислав Сурков, најједноставније је одговорити: најзаслужнији чувар руске империје, човек који је урадио много за Русију и руски народ, најинтелигентнији сарадник Путина, гвоздена подршка председника Русије, слободни револуционар и вешти стратег који је истовремено оптуживан за „клеро-фашизам“ и „недостатак идеолошких убеђења“.


Александар Ђурђев, председник Српске лиге

%d bloggers like this: