Стара политика за ново доба или ко напада Војску Србије!?

Иако домаће апологете реформи и интеграција тврде да су промене нужне уколико желимо да постанемо део клуба богатих и успешних држава, изгледа да намерно прећуткују чињеницу да најуспешнији основне постулате своје политике никада не мењају. Једну од константи политике САД поставио је још у 19. веку амерички генерал Шерман, језгровито саопштивши да: “Једини добар индијанац, јесте мртав индијанац”. Да се та константа америчке политике до дана данашњег није променила најбољи је пример однос Вашингтона према Војсци Србије.

Не би згорег било подсетити да је над Војском Србије у процесу реформи од 2000. године до данас, извршена вишеструка децимација(десетковање војске – облик војне дисциплине у римској војсци) којом су лично руководили “наши партнери из НАТО пакта”. Према саветима које нисмо могли да “одбијемо”, активни састав људства смањили смо за десет пута док је четири од пет тенкова завршило као ливено гвожђе у топионицама Ју Ес Стила.

Наравно, то није био крај уступака које је Србија начинила не би ли “заслужила” статус “доброг индијанца.” Чак и поред тога што је Србија 2006. године приступила предворју НАТО пакта кроз програм “Партнерство за мир”, а уласком Црне Горе у НАТО остала је потпуно окружена НАТО чланицама, разлози за неповерење очигледно нису нестали. Вест о набавци руских авиона миг-29 и војне опреме из Руске Федерације бурно је одјекнула у америчком Конгресу који је је усвојио меру којом тражи од Министарства одбране извештаје о руско-српскојвојној сарадњи.

Важно је напоменути да, неколико дана раније, пре него што је Србија најавила набавку војних авиона и наоружања из Русије, за шта су посебно заслужни председник Александар Вучић и министар одбране Александар Вулин, објављен је тајни документ НАТО-а о ситуацији на Западном Балкану, у коме се наводи да је НАТО спреман оперативно да интервенише када буде било потребно како би спречио међуетнички сукоб и успоставио стабилност у региону.

Последња изјава британског министар одбране Гавина Вилијамсона да ће од следеће године Велика Британија формирати специјалну јединицу за оперативно реаговање на Западном Балкану, мало је вероватно у вези са спекулацијама хрватских медија, како Хрватска планира да нападне Републику Српску и ‘’блицкригом“пресече “коридор живота“ и етнички очисти њен западни део, од Брчког све до Бањалуке!

Ma колико ове најаве и приче деловале безазлено, сви ови планови усмерени против Србије и њене војске конструисани су као противтежа на изјаву тадашњег српског премијера, а садашњег председника Вучића, после договора са Московом о набавци авиона и другог нароужања, да се Србима више никад неће поновити “Бљесак“ и “Олуја“ и да српски народ неће доживети судбину какву је доживљавао 1995. и 1999. године, што је изгледазасметало не само Хрватској већ и свим њеним савезницима.

Има ли Србија потребе да додатно опрема и модернизује војску, у ситуацији када се на Косову формира права НАТО армија, обучена за диверзантско-терористичке операције и када хрватска председница у свом првом обраћању каже да Војводину не сматра делом Србије, а хрватска војска симулира и увежбава напад на Републику Српску?!

Кампања која се води већ дужи период против Србије, јасан је сигнал, да иако су времена “нова”, у ствари се мало тога променило. Супротно, саветима антируских и НАТО лобиста који траже беспоговорно испуњавање нових захтева који се пред нас постављају, свакоме је јасно да је те захтеве немогуће испунити, јер се они неће окончати све док Срби и Србија физички постоје. Уместо да радимо оно што САД и НАТО траже од нас, време је да почнемо да мислимо шта би они урадили на нашем месту. “Говори тихо, носи велику мотку са собом идогураћеш далеко” – рекао је својевремно амерички председник Теодор Рузвелт. Српскалига, стога позива Владу Србије да прихвати овај постулат атлантистичке геополитике, настави програм набавке новог руског наоружања, теубрза и интезивира војну сарадњу са Русијом која је гарант наше безбедности и сигурне будућности.

Александар Ђурђев, председник Српске лиге

%d bloggers like this: