Писмо Бојана Панаотовића директора новосадског Културног центра о Косову запалило интернет
СРБИ, ЕВО ЗАШТО СЕ БОРБА УВЕК ИСПЛАТИ: Писмо директора новосадског културног центра о Косову запалило интернет
Ако вам силеџије заузму део дедовине, прелепог воћњака, да ли ћете се скрушено помирити са таквом РЕАЛНОШЋУ и ПРИЗНАТИ такав фактицитет? – питао је директор КЦНС Бојан Панаотовић
Неуспели покушај Косова да приступи организацији УНЕСКО паралелно са уринирањем и дефецирањем по средњевековним манастирима који су део светске религијске и културне баштине, долази нам као друштву и држави у виду опомене и подсећања да не клонемо духом, моралом и политичким оруђима.
Ово је у свом отвореном писму, поводом борбе за очување културне баштине Србије, изјавио директор Културног центра Нови Сад Бојан Панаотовић, желећи да истакне опасност дефетистичких изјава о теми која је од националног значаја за Србију.
– Дипломатска победа Србије на светској политичкој арени кристално јасно показује колико је опасно да из уста наших интелектуалаца, представника елите и људи који руководе важним институцијама долазе речи попут оних да је све готово, да је све давно изгубљено и да ни де факто ни де јуре ми на Косову немамо шта да тражимо! Па како је то онда творевина звана Косово пропала у покушају да се учлани у ванредно важну организацију као што је УНЕСКО?
Сувишно је и подсећати да о столици у УН Косово још увек може само да машта. Неверним томама ваља предочити списак земаља које се противе уласку Косова у УН или УНЕСКО. Русија, Кина, Индија, Бразил… проста математика казује да је убедљива већина актуелног човечанства против насиља над правом и правдом – напомиње Панаотовић.
Директор новосадског Културног центра објаснио је и шта је храброст.
– Да ли је храброст рећи да смо изгубили све и да ни де факто ни де јуре немамо више никакве “акције” на Косову? Не, то није никаква храброст, о томе трубе многи корумпирани светски моћници и део домаће интелигенције и политичке класе и то годинама уназад. Нити је храброст, нити је изузетак! Управо супротно, храброст је рећи овом народу да има право на своје место под Сунцем и да има смисла борити се, док год борба траје.
Ако вам силеџије заузму део дедовине, прелепог воћњака, да ли ћете се скрушено помирити са таквом РЕАЛНОШЋУ и ПРИЗНАТИ такав фактицитет или ћете пред свим могућим домаћим и међународним судовима покушати да се изборите за правду и једног дана у некој реституцији повратите свој воћњак и заштитите сопствено наслеђе? – наводи Панаотовић, додајући да само пробисвети, коцкари, пијандуре или екстремно малодушни олако дижу руке од наследства које им је остало од предака.