Бојан Панаотовић, директор Културног центра Нови Сад недавно је упутио јавни апел да се уведе опорезивање кича и шунда у Србији. За само четири дана његово писмо подржало је око 600 јавних личности, научника, уметника, новинара, професора, посланика, а акцији су се придружили и обични грађани, родитељи, пензионери, радници… Позитиван одјек који је апел доживео не само у српским, већ и у медијима у региону, намећу потребу да се надлежни државни органи, пре свега Министарство културе, ухвате у коштац са овим питањем.
– Ја одавно говорим да се чаша прелила, али сам до сада био усамљен. Другачије је када апелује неко ко је социолог, а другачије пак одјекне када се огласи директор Културног центра другог града Србије. Медијска слика код нас и генерално у Европи је грозна, контаминирана насиљем, простаклуком, вулгарношћу и кичем. Централно место заузимају различите форме такозваних ријалити програма. Ако држава уводи посебне акцизе на дуван и алкохол, имајући у виду да је реч о производима штетним за здравље човека, онда не би требало да постоје препреке за увођење сличних намета на производе који загађују човеков дух и његово ментално здравље – каже Панаотовић и објашњава да се аплеом није обратио само академицима и професорима, већ свим људима који сматрају да је време да се неке ствари у Србији промене.
– Скупљамо потписе, а онда ћемо ту петицију да упутимо, рецимо, Влади Србије, Министарству културе, САНУ, Влади Војводине, Покрајинском секретаријату за културу и осталим надлежним институцијама – рекао је Панаотовић и додао да је јадно друштво у коме су идоли старлете, полупроститутке, кич певачи.
– Жалосно је што се на овакав начин дере кожа народу, који још више тоне у беду. На основу ког закона и принципа је дата национална фреквенција телевизији да заглупљује и загађује медијски простор. Мора да постоји и да се поштује закон. Нико не тражи забрану, али ако већ хоће да емитују такве садржаје онда треба да плате, а тај новац да се усмери у подршку младим уметницима, спортистима, научницима.
Противник цензуре – Ја сам противник било какве цензуре. Креатори ријалити програма испипавају пулс публике и тачно знају шта им је потребно, па не верујем да ћемо се ускоро решити сличних емисија. Апел може да створи контраефекат и да актери ријалтија постану жртве. Треба само повећати понуду оног што ваља и тако се супротставити ономе што не ваља. Медији треба да се баве лепом уметношћу, да буде више добрих концерата, повратак рокенролу. У том случају гледалац може да бира да ли ће гледати старлете или културне емисије – сматра психолог Александра Јанковић.
Приче о опорезивању кича и шунда нису новина, слично се радило и ’80-их година.
– У бившој Југославији постојала комисија за шунд, али није била имуна на разне притиске, па тако многа дела која су била кич нису и проглашена за то. Међутим, у то време имали смо бар културну политику земље и много више пажње се придавало утицају музике, филма, књижевне и ликовне уметности на друштво, што сада није случај. Једини начин да држава одбрани своје грађане од неукуса јесте додатно опорезивање шунда и кича, а то би био и додатни извор прихода за праву културу – рекао је својевремено Звунимир Ђукић Ђуле фронтмен бенда Ванг Гог.
Бојан Панаотовић, директор Културног центра Нови Сад недавно је упутио јавни апел да се уведе опорезивање кича и шунда у Србији. За само четири дана његово писмо подржало је око 600 јавних личности, научника, уметника, новинара, професора, посланика, а акцији су се придружили и обични грађани, родитељи, пензионери, радници… Позитиван одјек који је апел доживео не само у српским, већ и у медијима у региону, намећу потребу да се надлежни државни органи, пре свега Министарство културе, ухвате у коштац са овим питањем.
