Србија да подржи младе и престане да залива коров

Лидер смо у извозу готових производа на Запад. Ти готови производи су млади и образовани људи. Годишње хиљаде високообразованих људи напусти Србију и тиме доприносимо развој западних друштава и држава, док наша не може да реши ни елементарне проблеме. За време Божићних празника у Србији се више усија вибер и Скајп него рингле и рерне. Више путем интернета комуницирамо са рођацима и пријатељима који су у иностранству него што се у породичним домовима кувају кафе и спрема храна за рођаке и пријатеље. А и кад људи седну на кафу сви само биље у телефоне.

За то време ЕУ је пуно зарадила на нама и обезбедила екстрапрофит само за себе, користећи све могуће привилегије. Преотели су нам високообразоване кадрове, у које су родитељи и држава уложили огромне паре за школовање, због чега нам ЕУ дугује јако пуно новца не само за образовану омладину већ и за вређање интелигенције и комплетну привреду. Право питање у том процесу, када ће ЕУ почети да уплаћује велике суме новца у буџет Србије за српски образовани систем, за повећање плата српске просвете, за веће плате наших лекара и медицинског особља итд.

Спроведене су многобројне „реформе“ а наш образовни систем и могућности за развијање потенцијала будућих генерација су у још горем стању: наставници и професори изгубили су ауторитет и безбедност, образовни програми су застарели и не подстичу креативност и иновативност, стечено знање је непримењиво у пракси а да не говоримо о могућностима и перспективама које би студенти требало да имају након завршеног факултета, а којих просто нема. Радује ме што је ова власт се труди да уведе нове предмете у образовани систем који су у складу са савременим изазовима на тржишту радне снаге. Време је најважнији фактор а рок је јуче!

Наши студенти одлазе из земље а неколико година после српско друштво се шокира вешћу да је то младо биће, пореклом из Србије, својим знањем и трудом стекло славу какву у нашој земљи никада неће добити. Србија не цени таленте и зато није ни чудно што смо жигосани поражавајућим и срамотним податком да смо друга земља на свету по „одливу мозгова“! Гора од наше земље је једино западноафричка држава Гвинеја Бисао – већина никад није ни чула за ову земљу па комотно се можемо сместити на прво место.

Из Србије се у периоду од 2007. до 2014. године, према објављеним подацима, иселило око 300.000 људи. Просечан број емиграната из Србије у развијене државе од 2004. до 2013. је годишње износио 26.000, да би већ 2014. достигао чак 58.000. где Србију највише боли емиграција младих високообразованих људи, чиме се изазива старење популације, а самим тим и радно-прогресивног способног становништва и комплетног људског ресурса.

Званични подаци показују да се стопа одласка младих из Србије са 2 одсто од пре 40 година повећала на данашњих 15 одсто. Они одлазе у све делове света а најперспективније дестинације у Европи су им Немачка и Аустрија.

Оно што је још горе јесте чињеница да су у питању углавном професије које су у свету веома тражене и цењене а које су у Србији запостављене па тако губимо инжењере електротехнике, економисте, програмере, вариоце, столаре, лекаре и стоматологе. Дакле, реч је о областима које су кључне за нормално функционисање друштва и државе. Зато се питамо да ли је могуће да они који желе „најбоље“ нашој земљи, након свих оних медаља, диплома, признања, награда наше деце, и даље се служе некаквом квази мотивишућом реториком о очувању и развоју талената а не схватају да је једино што постижу – одлазак младих који окрећу леђа својој земљи и никад се не враћају?!

Ми из Српске лиге сматрамо да држава мора већ једном да направи озбиљан и радикалан корак ка томе да установи систем и образовни програм који ће, пре свега, бити прилагођен економској кризи која је захватила све поре друштва. На љуту рану да ставимо љуту траву! Превасходно се мора драстично повећати инвестирање у младе таленте и то на тај начин да студенти имају могућност да се након завршених студија запосле у струци и примене знање стечено на факултету, без одласка из земље. Тако би се смањио „одлив мозгова“ из Србије и то би био најважнији корак у томе да се сачува и унапреди развој потенцијала и опстанак државе Србије.

Истраживања показују да је у популацији од 19 до 29 година, међу најмлађима који могу да дају највећи допринос развоју друштва, око 40 одсто или око 450.000 младих решено је да оде из Србије. Србија сигурно неће имати будућност уколико се настави са садашњим темпом исељавања младих људи. Они који су напустили Србију не би се вратили у Србију због квалитета живота и извесне будућности у уређеном западном систему. У тај квалитет живота они убрајају извесност, сигурност, безбедност, једноставно перспективу коју имају тамо. Имају један, како сами наводе, уређен систем. Та уређена држава значи могућност да планирају, знају шта их чека. Ако њихова деца заврше одређену школу, моћи ће да добију посао адекватан њиховој стручној спреми. Ако заврше факултет, успеће да се запосле са већим примањима од оних који су завршили само средњу школу. Али је извесно да ће се и једни и други запослити, и знају шта их у животу чека.

Подсетио бих да је Србија до сада отворила 14 од 35 поглавља за придруживање ЕУ и постоји опасност да, док се процес придруживања не оконча, Србија остане без радно способног становништва. А тада више нећу бити потребно улагати у младе него у остареле људе да кроз курсеве лакше савладају коришћење друштвених мрежа како би гледали своју децу и унуке на виберу и инстаграму како живе у Немачкој и Америци. Бирократама у ЕУ сад у јануару морамо испоставити рачун и тражити новац на сунце.

Александар ЂУРЂЕВ, председник Српске лиге