Суфицит на основу енергетског споразума са РФ усмерити у – јачање сарадње са Русијом!

Захваљујући бесцаринском трговинском споразуму са Русијом, Србија је знатно повећала извоз на руско тржиште, чија је вредност, већ у првој половини ове године, износила 471 милион долара, што је за 24, 1 одсто више у односу на прошлу годину, а према прогнозама Привредне коморе Србије очекује се да до краја године премаши милијарду долара – изјавио јеАлександар Ђурђев, председник Српске лиге (СЛ), подсећајући да позитивне трговинске резултате са Руском Федерацијом имамо и на основу увоза, за шта је заслужан енергетски споразум који је стуб наше економске сарадње, где смо као увозници руских енергената, нафте и гаса обезбедили значајан суфицит у републичком буџету, у износу од 300 милиона евра, како због повлашћене цене гаса тако и због ефикасније наплате и бољег пословања јавних предузећа која редовно уплаћују своју добит у државну касу.

Ђурђев – који се управо вратио са Бизнис форума у Москви под називом „Русија зове“, коме је присуствовао и председник Владимир Владимирович Путин – истиче да су ови показатељи довољан мотив и разлог да још више унапредимо економске односе са Русијом, напомињући да је сарадња у области енергетике између Србије и Русије ојачала од 2008. године када је руска нафтна компанија „Гаспром њефт“ купила 51 одсто акција НИС-а, као и да смо, управо због повлашћених услова у испоруци руских енергената на наше тржиште, и даље на мети Европске уније.

Србија се налази на путу енергетских иинфраструктурних коридора, па је, осим енергетске сарадње са Русијом, од кључног значаја и развој нашег железничког саобраћаја – каже Ђурђев и додаје да нам је од изузетне важности помоћ братске Русије у виду руског кредита од 800 милиона долара који можемо да користимо до 2021. године и од кога се финансира реконструкција и модернизација најзначајнијих железничких праваца као што су: пруга Београд – Бар, пруга Београд – Панчево, шест деоница на Коридору 10 и пруга од Старе Пазове до Новог Сада. Зато би новац од суфицита у буџету, сматра Ђурђев, требало да буде усмерен управо у даљи свеобухватан развој економске и сваке друге сарадње између Србије и Русије.