Ђорђе Јеловац: Како Србија трајно да одложи продају ораница странцима!

Србија је дужна да до 1. септембра ове године реши питање продаје пољопривредног земљишта странцима, а најава министра пољопривреде да држава неће продавати земљу странцима и да неће бити потпуне либерализације отворила је питање примене потписаног Споразума о стабилизацији и придруживању.

Споразум је, иначе потписан 2008. године, за време предходне власти, а на снагу је ступио 2013 године, чиме се Србија обавезала да ће у наредне четири године постепено ускладити своје законодавство са европским, како би се странцима омогућио исти третман као држављанима Црбије при куповини земљишта.

Указујемо на чињенице да су неке земље то урадиле пре приступања, попут Словеније, Словачке и Мађарске, а да су неке друге земље имале ту обавезу тек након уласка у ЕУ.

Земље као што су Бугарска, Словачка, Мађарска покушале су да се протекционистичком политиком одбране од продаје земље великим страним инвеститорима.

Али Европска унија је против њих покренула кривичне поступке – због ограничавања слободе тржишта.

Не сматрају сви то исправном политиком. Европска унија мора код пољопривредног земљишта да буде нешто великодушнија, када се ради о правима унутрашњег тржишта и конкуренције. Наиме, када је реч о том земљишту, не можемо да примењујемо иста мерила као и код друге робе.

„Онај ко профит извлачи из региона у коме га остварује, тај наноси штету пољопривреди у читавој Србији“, закључује Српска лига.

Концентрација пољопривредног земљишта у рукама инвеститора који земљу виде само као могући извор профита, велики је проблем у данашњој Европи. То је крајем марта констатовао и Одбор за аграр Европског парламента, пише Deutsche Welle.

„С обзиром на међународну финансијску кризу од 2008, обрадива земља уочена је као повољна могућност улагања“.

Тако је убразана концентрација пољопривредног земљишта у земљама средње и источне Европе. Томе у прилог ишле еу и ниске цене пољопривредног зељишта у земљама у којима је некада владао комунизам, али и систем субвенционисања пољоприведе у Европској унији. Јединствени начин плаћања подстицаја по површини, иде у прилог већим поседницима, који су орјентисани на масовност и индустријску пољопривреду. Те директне субвенције износе између 150 и 200 евра по хектару. Због тог система, мали пољопривредници су у лошем положају.

У Србији настају аграрне компаније највеће у Европи, које се на домаћем тржишту такмиче са ситним паорима, побеђују их, и полако „гуше“ газдинства претварају села у салаше. Нестанак села је, истина, крајњу али нужни епилог овакве политике.

Но, актуелна власт, као и све досадашње, није нашла за сходно да реформише земљишну политику, главни стуб аграрне стратегије. Рутински је наставила са продајом комбината у целини, при чему новог власника ничим не обавезује на развој наслањајућих прерађивачких капацитета.

Двојни карактер иде у прилог такозваним тајкунима, спремним људима који су се у право време убек налазили на правом месту, близу власти, и јефтино покуповали понуђену друштвену имовину. Тако су оранице стицали за 300-400 евра по хектару, у време када је цена у међусељачком промету била десет, двадесет пута виша.

Које мере ће држава предузети да би заштитила пољопривреднике, још се званично не зна.

Пољопривредници су сагласни да би најбоље било, да као Мађарска, изменом устава, странцима трајно забранимо куповину наших ораница.

„То није добро, то је пропаст за Србију, што ће нама странци, имамо ми потенцијал да радимо, ми сами. Ти велики тајкуни, гуше нас ситне. Не можемо ми купити двеста хектара од једном, можемо два, пет, тако да је то промашај“, огорчени су војвођански пољопривредници.

Продаја земље страним држављанима по истим условима као грађанима Србије, угрозила је мале пољопривреднике којих има највише, тврде стручњаци.

„код правог српског домаћина задње шта се продаје је земља. Земља се ко нас продаје само у случају не дај боже. Уколико дође допродаје, наш пољопривредник неће бити конкурентан, зато што знамо да је много богатији европски, ту смо нелојалној конкуренцији, и то је готова ствар“.

„Ми ћемо то променити. Оформићемо највећу задругу да можемо бити конкурентни европско пољопривреднику“, наводи Српска лига.