Дванаест година од погрома над српским народом, српском историјом, културном и верском баштином

Током насиља  17. и 18.марта 2004. године, убијено је 8 Срба, док је 170 повређено. Шест градова и десет  села је етнички очишћено. Протерано је више од 4000 Срба, од којих се већина никада није вратила у своје домове.

Порушено је око 800 српских кућа, уништено је око 100 црквених објеката, укључујући 18 споменика културе. Нестало , оштећено или уништено је 10000 фрески, икона, путира, одежди и других црквених реликвија. Спаљене су књиге крштених, венчаних и умрлих које су сведоци о вековном постојању Срба на Косову и Метохији. Оскрнављена су православна гробља.

Медијска кампања албанских медија била је усмерена и утемељена на неоснованој конструкцији догађаја, што је утврдила истрага УНМИК полиције.

Све се одиграло пред очима и присуству оних који су требали обезбедити мир, ред и поредак.

Овакав злочин није забелезен ни у време Османлијског освајања Косова и Метохије. Бол, туга и патња српског народа, присутни су и данас после 11 година , а мало је учињено да се залече ране нашег народа.

Нико од налогодаваца није осуђен, повратак расељених немогућ  и обесмишљен, напади на повратнике се свакодневно понављају.  Српске светиње не само што нису обновљене већ су и даље на мети сталних напада вандала. Преко чињеница и истина се лако прелази јер се ради о српском народу. У доба мира у савременој европској историји, мартовски погром представља највећи злочин. За убиства, злочине, отимање имовине и протеривање са вековних огњишта нико није одговарао.

Терор над Србима траје и данас. Незаштићени су људско достојанство, правда и право. Некажњени злочин рађа други, једно насиље рађа друго.

Српска лига подсећа да је наша обавеза да никада не заборавимо страдале и порушене светиње. Да будемо јединствени и учинимо све да се никада и нигде не понови 17. март 2004. године.

Тражимо од представника међународне заједнице, УНМИКА и КФОР-а да се открију и казне одговорни за страдање нашег народа на Косову и Метохији, да се српском народу омогући да самостално одлучује о својим животима, безбедности, органима власти, правосуђу, школству и здравству. Тражимо да се протераним Србима омогући повратак на своја огњишта, да се цркве, манастири и гробља који су оскрнављени и порушени обнове поново.

Тражимо да се српски корени не угасе а светиње заштите, јер мир се не може градити скривањем и  игнорисањем злочина и етничког чишћења.