КАД ОЖИВЕ СРПСКА СЕЛА, ВАСКРСНУЋЕ СРБИЈА!

У данима јаког мраза, грађани по градовима широм Србије немају бригу да ли ће се смрзнути у својим ушушканим бетонским солитерима, док сељак моли Бога за милост.

Он моли, куми и свим постојећим средствима покушава да заштити своје усеве на њивама. Он по ко зна који пут, сабира и одузима,у јединим данима у којима може и треба безбрижно да одмара и проводи време са најмилијима.
Када је напокон из свог семене успео да посеје,он прерачунава да ли ће имати довољно нафте, која никако да појефтини у Србији, да ли ће све агротехничке мере да одради,да прихрани, да заштити јер је и то скупо, а она хемија нешто јефтиније је не ефикасна, како ће прегурати до вршидбе. И онда кад и тај чинилац убаци у најчуднију математичку формулу, и даље мора да размишља о једној, или две непознате. Суша и откупна цена…
Тај вредни сељак који током целе године ради, и у најтежим условима нешто ствара, то нешто што храни безбрижне градске душе, кад добије крајњи резултат, схвати нешто, поражавајуће, и оде у град. Кад већ зна ту математику, шта више, зна је добро, боље му је да у граду продаје шеме и комбинације, па ко кога…

Немојмо се заваравати, ко ће да храни српски народ?? ЕУ са ГМО??

И српски сељак који (не)познаје дешавања у друштву, зна да Србија може, хоће и мора боље од тога. Зна да се његов производ, поготово сада, може извести у Руску Федерацију, и да током целе године, када буде вредно радио, уз помоћ задруга и државних институција, може успети.
Држава мора под хитно да обезбеди све услове за опстанак села.
Уместо да село храни град, сада је ситуација обрнута. И та пракса мора стати.

Можда је истина, можда не знамо шта имамо док то не изгубимо.
Можда је истина, можда не знамо шта нам недостаје , док то не нађемо!
ИВО АНДРИЋ

Дејан Џакула,

члан председништва Српске лиге