Да ли народ жели краља?

Ако је после 5. октобра, Александар Други Карађорђевић добио кључеве Белог двора, ако заузима централно место у протоколу на устоличењу патријарха, на месту које је црква наменила краљу и ако државни врх организује сахрану посмртних остатака његових предака, да ли то значи да парламентарна монархија функционише и без једне реченице у Уставу?

Према резултатима истраживања агенције „Интелиџенс” из Београда, како је „Политика” јуче објавила, 39,7 одсто грађана Србије сматра да је обнова парламентарне монархије добра идеја. Изричито против монархије се изјаснило 32,3 одсто, док 27,4 одсто нема став о томе.

Миљан Премовић, извршни директор „Интелиџенса”, појаснио је за „Политику” да је истраживање спроведено између 11. и 16. априла ове године тако што су анкетари обишли 1.615 испитаника у 16 места у Србији без Косова и Метохије. Премовић каже да „истраживање носи интервал поверења до 95 одсто, што га чини довољно добрим и за научне публикације”.

Александар Карађорђевић је апсолутно препознатљив у јавности и за њега је чуло 94,2 одсто пунолетних грађана, али 42,2 одсто нема јасно мишљење о њему.

Премовић тврди да су питања рађена по правилима Светског друштва за истраживање тржишта (МРЦ) и да нису била сугестивна.

– Иницијатор те идеје био је и један од највећи стручњака за област националног брендирања, Сајмон Алконт, који је приликом последње посете Београду, приметио да је Србија једна од земаља са највећом вероватноћом да се обнови монархија – истиче Премовић.

У последње две деценије, према већини ранијих истраживања, за монархију је било двадесетак одсто грађана, али Премовић каже да је тешко пронаћи егзактне податке тих истраживања. Он напомиње да је једини резултат за статистичко поређење било истраживање једне агенције, чије је питање било: „Да ли би се Србији поправио имиџ у свету, када би била монархија”, обављено пре неколико година. „Да” је рекло око 40 одсто грађана. У пи-ар служби Александра Другог Карађорђевића нам кажу да не поседују податке ранијих истраживања, нити су их, кажу, наручивали.

Историчар др Момчило Павловић сматра да је ово само једно од истраживања и мисли да анкетно питање није сугерисало на добијене одговоре.

– Расположење према монархији увек ће постојати у делу српског народа, упркос свим променама и тај проценат ће се повећавати док год траје криза. Вероватно се многима чини да би везе које има монархија и углед који је увек био већи споља него унутра, могли да помогну Србији у кризним временима – каже Павловић, оцењујући да сада није тренутак да се народ ставља пред дилему да ли је за монархију или републику.

За њега је важније да се члановима породице Карађорђевић додељују посебне мисије и циљане акције, у којима би могли да дају бољи резултат него људи без таквог искуства у међународним односима.

– Карађорђевићи су блиски рођаци многих европских монарха и имају изузетно јаке везе у економским и политичким круговима – подсећа Павловић.

Историчар Миодраг Јанковић оцењује да Србија не треба да постане краљевина из два разлога: јер није извршена „декомунизација” друштва. Односно, није дошло до одвикавања од комунизма. Други разлог за Јанковића је што нема личности која би могла да буде краљ и да заступа интересе српског народа. Александар Други Карађорђевић, каже Јанковић – није тај човек.

– Питање личности је кључно: Србија би морала да има краља школованог у Србији и великог родољуба. Он би морао да заврши Војну академију, Филозофски факултет и Факултет политичких наука. Део народа мисли, кад доведемо краља, биће лако. Е, неће бити тако – напомиње Јанковић.

reg-krdj

Извор: Политика
 http://www.politika.rs/scc/clanak/257418/Da-li-narod-zeli-kralja#.Vp8FuANkLzY.facebook
 Capture

 

%d bloggers like this: