СРПСКИ ВОЈНИК У ХАГУ

Српска историја  богата је сећањима на војску коју је имала. Са поносом , с колена на колено су се преносиле приче  о великим ратницима, војсковођама, генералима, капларима, војницима  о њиховој храбрости, пожртвованости, догађајима у којима су учествовали.

То је наша историја!

Садашњост у којој ми живимо, нажалост, у будућности ће оставити рупу. Оно што ће наша генерација причати својим унуцима је да су наши  генерали и војници из ратова деведесетих осуђивани, због тога што су бранили свој народ.

 

Можемо ми да причамо о њиховим  делима,о пожртвованости,храбрости,данима и ноћима проведеним у рововима и по сунцу,и по киши, можемо.Али,како да испричамо деци зашто су ти храбри људи осуђивани за оно са чим су рођени, што им је у генима,како су учени и васпитавани, не да нападају и угрожавају другог, већ да бране и заштите свој народ, територијални интегритет и суверенитет.

Нисмо их ми осудили, али смо дозволили да неко други, у нашем случају Међународни кривични трибунал за бившу Југославију , који је основан 1993.године са задатком да суди починиоцима ратних злочинаца на територији бивше Југославије.Може се рећи да се пред овим судом налази пет народа Срби, Хрвати , Бошњаци, Македонци и Албанци. Нажалост, кроз суђења и пресуде која смо пратили директно или не, стиче се утисак да је МКТЈ основан само да суди и пресуди Србима.

Хашки трибунал је до сада оптужио 161 особу са простора бивше Југославије,  141 процес је решен. Поражавајућа је чињеница да  међу оптуженима који су ослобођени тужбе,тачније њих 18 ,између осталих је и заповедник бивше Ослободилачке војске Косова, као и бивши косовски премијер и заповедник ОВК, генерал хрватске војске, бивши генерал и командант Армије БиХ, бивши заповедник армије БиХ, док су Срби осуђени на преко 10 векова затворске казне. Немали број српских официра је осуђен највећим затворским казнама, у овој години коначном пресудом на доживотну робију осуђена су 3 официра Војске Републике Српске.

На лоше услове у затворским и притворским јединицама жалили су се многи оптуженици. Како се поступа са Србима говори и чињеница да је 19 Срба преминуло, од тога двоје не издржавши притисак који је на њих извршен подигло је руку на себе, пронађени су обешени у притворској јединици.  Они којима је  због изузетно лошег  здравственог стања омогућен опоравак у Србији, нажалост долазили су у видно запуштеном стању изазваном неадекватним лечењем,није им се могло помоћи, умрли су месец до два по доласку из Хага. У августу ове године бивши командант Војске Републике Српске Крајине генерал-мајор Миле Мркшић преминуо је у затвору у Лисабону, због његовог лошег стања и дијагнозе коју је имао породица је тражила од надлежних Министарстава и Хашког трибунала привремено пуштање на слободу ради лечења. Нажалост, болест је била бржа од надлежног Министарства у Србији , генерал Мркшић је преминуо, месец дана пре истека две трећине казне коју је служио. Сахрањен у Београду без војних почасти.

Нисмо их ми испоручили, али смо дозволили тадашњој власти да то уради у наше име, у име државе Србије. На нама је да исправљамо грешке и да не дозволимо нове. Наша дужност је да сад бринемо о њима којима се неправедно суди, или су већ на одслужењу  казни. Не смемо да дозволимо да умиру под сумњивим околностима. Држава Србија мора да заштити своје држављане који се налазе у затворима по осуди Хашког трибунала, да на апеле породица где се указује на лоше здравствено стање и остале услове у којима се налазе реагује хитно.

Српска лига ће се заложити за Српског војника.

А, ако се деси, да нам Српски војник, био он генерал, капетан или каплар, смрт дочека у затвору Хашког трибунала, после свега што је учинио, заслужује да буде испраћен  са највећим војним почастима у присуству Српског државног врха, по Српским обичајима и са Српском заставом, која се предаје породици и на тај начин постхумно указује захвалност.

 

Мирјана Милеуснић – оснивач Српске лиге

Hag-sud

 

%d bloggers like this: