ИНИЦИЈАТИВА ЗА ОСНИВАЊЕ ГРАДСКЕ КОМУНАЛНЕ БАНКЕ БЕОГРАДА И ОСТАЛИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ

17. јануар 2018. Српска лига

Дубина економске кризе у Србији је таквих размера да ниска куповна моћ корисника услуга комуналног систама великих градова и високе каматне стопе банкарског система резултирају губицима јавних комуналних предузећа. Истовремено, од око 500.000 регистрованин приватних предузећа и занатских радњи, њих преко 65%, се налази у блокади жиро-рачуна, што узрокује затварање великог броја, тако да је број новооснованих мањи од броја затворених. Такође, највећи број приватизованих друштвених предузећа налази се изван економске употребе. Свима њима, комуналним, приватизованим и малим и средњим предузећима занатским радњама, укључујући и грађане у градовима, заједнички узрочник губитака и неекономичности су искувише скупи банкарски кредити. Једноставно речено, данас није могуће у Градовима водити агилну, рационалну и активну политику цена комуналних услуга са тако високим каматама, и без да се не приступи вођењу активне финансијске политике учешћем у финансијском систему и на финансијском тржишту.

У целини, пословни амбијент српских градова је неприпремљен за вођење комуналне политике прихватљиве за запослене и грађане, једнако као и за генерисање развојно-производно-извозне концепције, што уз чињеницу неуспешности у привлачењу страних и домаћих нових инвестиција, наше градове чини економски неатрактивним. Српски градови престају да буду атрактивна пословна дестинација и неће то бити уколико се не изврше промене прилагођавања новонасталим околностима у развоју економског модела оријентисаног на западно-европске интеграције.

Рационално решење проблема је могуће ако јавна комунална предузећа, уз активно учешће града, оснују градску комуналну банку и изврше диверзификацију понуде комуналних услуга, и развојем нових система услуга учине укупни комунални систем и тиме привредни амбијент атрактивним, ефикаснијим и ефективнијим, тј. да се послује економично.

Ако то не учинимо, ако се одрекнемо креирања сопствене градске банке, јавни сектор ће, без обзира да ли се менаџмент бирао именовањем под надзором политичке партије или јавним надметањем, бити усмерен на погодности из дистрибуције средстава буџета, уместо на економске принципе пословања.

Ако то не учинимо, ако се одрекнемо креирања сопствене градске банке, услед тога што комунални систем у целини није у стању да води активну ценовну политику без да сагледава платежну способност корисника услуга, у српским градовима ће порасти тензије које ће се заснивати на незадовољству запослених у комуналном сектору и захтевати веће личне доходатке и незадовољства грађана који ће захтевати ниже цене комуналних услуга.

Решење је, како је истакнуто, у оснивању сопствене градске банке, која ће бити у стању да обједини финансијска средствима и узме учешће у прикупљању средстава на финансијском тржишту, тако да нижим каматним стопама и већом контролом ризика, са увођењем савремених метода управљања у условима кризе омогући комуналним организацијама планирање адекватне пословне политике, и тиме ублажи ударе потенцијалног социјалног незадовољства запослених због ниских плата и грађана због високих цена комуналних услуга.

Предности организовања сопствене комуналне банке се могу дефинисати у следећем:

снижавање трошкова комерцијалних кредита за половину, што на годишњем нивоу износи преко 30 милијарди динара;
повећање ефикасности у кориштењу сопствених финансијских средстава и привлачења капитала на финансијском тржишту;
учествовање у емисији НБС, једнако као и емисионим средствима ЕБОР, европских фондова (хуманитарних, еколошких, фондова за развој предузетништва различитих социјалних група), Светске банке и Америчких федералних резерви;
генерисање хипотекарних послова кориштењем комуналних обвезница;
развијање сепаратних послова финансијским операцијама ради генерисање донација за реализацију савремених комуналних пројеката (управљање отпадом, трајно решавање канализационе мреже, полагање комуникацијске мрже у подземне водове, трајно економско збрињавање маргиналних социјалних група и националних заједница, економско одрживо збрињавање избеглица и прогнаних лица, креирање амбијента пуне запослености, итд) које није могуће реализовати услед ниске ефикасности укупне привреде Градова;
генерисање нових пројеката базираних на расположивим ресурсима оснивањем центра за стратешки развој, што укључује израду нове Стратегије привредног развоја српских Градова;
диверзитикација услужних производа развојем нових са циљем да се запосле технолошки вишкови, што подразумева организовање центра за управљање у условима кризе;
отвара могућност креирање инвестиционо-развојно-производно-извозно оријентисаног пословног амбијента организовањем корпорација као носилаца програма од националног значаја (ПКБ, Винча, Институту за ратарство и повртарство…), где спадају потенцијални нафтно-гасни пројекти, аграрни пројекти, пројекти развоја производње органске хране, пројекти темељени на информационим технологијама;
могућност привлачења капитала на финансијском тржишту, оријентацијом на штедњу и исплату личних доходака запослених у комуналном систему, пензионере, партнере и грађане кориснике услуга, укључујући и оријентацију на дијаспору и банкарски систем градова пријатеља;
могућност обнове и ревитализације приватизованих предузећа која се налазе изван економске употребе а значајни су дужници градским јавним предузећима, тако да пређу у власништво Града;
оснивање градске комуналне банке би омогућило да се рационално збрину вишкови запослених у комуналним организацијама и градској управи, размештањем на нове послове и активности без раста укупних трошкова и издатака за личне дохотке (у почетку од 70 па до 300 радника у сваком већем граду).

Стављање под контролу градског финансијског система и активно учешће комуналног система на финансијском тржишту омогућиће потребне промене у организацији комуналног система, изградњом градске комуналне корпорације, са проширеним предметом пословања са повећаним бројем нематеријалних услуга и оснивањем производње материјалних производа. У почетној фази би модел градске комуналне банке омогућио знатне уштеде специјализацијом појединих пословних функција, као на пример рационализација рачуноводствено-финансијске функије комуналних организација и градске управе, третираних као као јединствене целине у пружању услуга.

Оснивачи градске комуналне банке, као акционарског друштва, би били јавна комунална предузећа градова, с тиме да се у каснијој фази, након што се отпочне са котацијом акција на берзи, приоритетне акције би припадале стратешким партнерима и запосленим и јавном сектору, као и привреди града и корисницима услуга, односно привлачењем финансијских средстава на финансијском тржишту, са посебном оријентацијом на привалачење штедње и инвестиционих потенцијала дијаспоре и банкарског система градова пријатеља.

Градска комунална банка Града би била специјализована банкарска институција која би се бавила банкарским пословима за потреба Града, међутим, истовремено би развијала функцијске активности ради генерисања нових пројеката и вођења организација у условима кризе. Оријентација би била на диверзификацију постојећих услуга са циљем откривања нових послова за вишкове запослених у јавним комуналним предузећима и градској управи.

Предлажемо да се оснује радна група коју би сачињавали помоћници градоначелника за привреду и комунални систем, те члан градског већа за буџет и финансије, која би била овлашћена да по потреби, као сараднике, ангажује одговарајуће специјалисте са Унивезритета и Народне банке Србије. Задатак радне групе би био да се изради предлог на нивоу физибилити студије за оснивање градске комуналне банке и у том смислу требало да располаже са одговарајућим (не великим) финансијским средствима. Након израде физибилити студије Колегиј би могао да предузима даље иницијативе.