СРБИЈА ЈЕ ВЛАСНИК 55% ТЕРИТОРИЈЕ КОСОВА

Држава, СПЦ и грађани српске националности имају папире да су власници 55% територије KиМ, а 20% имовине је друштвени капитал, који је припадао запосленима. Ова документација пренета је 1999. у централну Србију и на основу тих катастарских књига направљен је дигитални катастарски план, па Србија поседује и електронску базу података о власницима земљишта на Kосмету.

У периоду од 1961. до 1990. године, Србија је у Косово и Метохију улагала око 600 милиона долара годишње, а највише је улагано у енергетику и обојену металургију. План Електропривреде Србије био је да до 2020. ревитализује термоелектрану „Косово А”, сагради два нова блока на „Косову Б” и сагради „Косово Ц”. Уместо реализације тих инвестиција, суочени смо са бесправним отимањем тог дела територије Србије по праву силе.

Једностраним проглашењем независности Косова држави Србији ускраћено је право располагања пољопривредним и грађевинским земљиштем, шумама, рудним и минералним богатствима, службеним, пословним и стамбеним зградама, а Србија је, са друге стране, као већински власник, све време отплаћивала косовски спољни дуг.

Србија је већински власник 1.358 објеката на Косову који припадају предузећима из Србије. Од 1.088.699 хектара земљишта на које су Срби имали право по катастарским књигама, више од 80% узурпирали су Албанци, док је већина предузећа продата у криминалном процесу приватизације, такозваном  Уредбом о приватизацији, коју је 2005. прогласио Сорен Петерсен, тадашњи шеф Унмика, што није било предвиђено Резолуцијом 1244. Том уредбом, супротно свим начелима права, прописано је да пре продаје имовине Србије и њених грађана није неопходно да се утврди порекло власништва, већ се то може урадити и после продаје, судским путем.

Приватизацију друштвене имовине затечене на Косову, Унмик је поверио Косовској поверилачкој агенцији, а применом модела брзе приватизације, познате као „спин оф”, од здравих делова постојећих српских предузећа формирана су нова. Сви дугови и обавезе остављени су старим предузећима, а продавана су само нова, без икаквог учешћа државе Србије и апсолутно на штету српских предузећа, као највећих власника привредних капацитета на КиМ. До сада је укупно продато око 300 предузећа у друштвеном власништву, а на рачун агенције уплаћено је тек нешто више од 280 милиона евра, што значи да је просечна цена продатих фирми мања од милион евра, далеко испод реалне цене.

Због ових насилних, бесправних и многих других недостатака, лажна држава Косово нема баш никакво утемељење у независности. Катастарски, имовинско-правно неуређен ентитет, изграђен на темељу злочина и терора не може бити сусед Србији, већ само њен саставни део. Сви притисци и уцене протагониста изградње куће од карата, какво је данас Косово, не могу бити довољни да се одрекнемо себе и своје будићности, реда и правила. Косово је део Србије док год ми тако тврдимо, а неће бити држава, нити члан ЕУ док год су ту Шпанија, Грчка, Словачка, Румунија и Кипар.

Аутор: Горан МИЛЕНКОВИЋ
Генерални секретар Српске лиге