БОРБА ЗА ОЧУВАЊЕ ЗЕМЉИШНОГ ФОНДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ!
Највећи капитал било ког народа на свету је национално власништво над земљом. Сваки покушај отуђења и крчмљења тога блага представља удар на идентитет народа и суверенитет његове државе.
Ми, Срби, смо своју земљу наследили од својих часних предака. Наша очевина, наша дедовина, наша стечевина је део нашег националног бића и идентитета, гарант нашег опстанка и сведочанство нашег вишемиленијумског постојања.
Кроз историју су се наши преци увек борили за слободу и свој посед, њиву, шуму, пашњак, окућницу и огњиште, несебично дајући животе да би сачували своју територију и наредним генерацијама оставили нешто што ће ти нови нараштаји пренети својим потомцима – власништво над земљом. То је била и јесте формула постојања и опстојања народа.
С обзиром на чињеницу да се српски народ у свим српским земљама, не својом кривицом, поново суочава са претњама сопственој опстанку – тим пре, данас не смемо да заборавимо завет да се земља не продаје, већ се преноси и наслеђује.
Ако не знамо и нисмо свесни са каквим богатством располажемо, морамо да укажемо нашој држави да продајом земље (про)дајемо и своју државу, део по део, губећи своју националну самосвојност и суверенитет. Ни по коју цену нећемо да дамо, предамо или распродамо оно што је наше и у бесцење раскрчмимо оно што су наши преци стицали и поседовали вековима.
Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), 2008. године, тадашња власт се обавезала да ћемо, од 1. септембра ове године, дозволити странцима да купују пољопривредно земљиште у Србији, под истим условима као што то могу учинити и наши грађани.
То никако не смемо да допустимо!
По сваку цену морамо да зауставимо – да стопирамо или одложимо – примену ове одредбе и урадимо све што је у нашој моћи, да не бисмо изгубили српску имовину, а тиме и своју прошлост, садашњост и будућност.
Држава под хитно мора да зна колико она има удела у власништву над земљом, колико се земљишта користи, а колико се даје у закуп, али и да да позове све грађане ове државе, власнике земље, како би им уручила решење о власништву.
Сваки одговоран Србин мора да се одазове овом апелу и да потврди своје власништво над земљом како бисмо сви имали доказ да смо власници свог поседа. Морамо да се угледамо на друге земље, попут Мађарске и Пољске, које су тражиле продужетак важења забране продаје обрадивог земљишта странцима ради заштите домаћих пољопривредника, како не бисмо прошли као суседна Румунија која је остала без 800.000 хектара најбољег земљишта!
Без земљишта немамо ни земље ни завичаја, ни крштенице, ни права на држављанство, и не можемо да се изјаснимо као нација! Одувек смо били слободни власници земље и такви морамо и надаље да останемо!
Сестро Српкињо, брате Србине! Вашим потписом на ову петицију захтевате од Народне скупштине Србије која је ратификовала Споразум о стабилизацији и придруживању да привремено одложи примену чланова који се односе на продају земљишта странцима.
Горан Миленковић, генерални секретар СРПСКЕ ЛИГЕ
