Александар Ђурђев: У 2017 Србији је потребан заједнички кандидат опозиције!

Старом латинском методом „Завади, па владај“ која се, иначе, приписује Јулију Цезару, римски конзул Габиније је, својевремено, пацификовао Јудеју поделивши Јевреје на пет фракција. Исто покушава да примени и садашња власт у Србији у вези са предстојећим председничким изборима који ће уследити крајем априла 2017 године.

aleksandar-durdev-1459417971-876201

Томе можемо да се одупремо само ако се све националне, грађанске и експертске опције унутар опозиције договоре о избору заједничког кандидата који ће да стане на црту кандидату (или кандидатима) владајуће коалиције. Искуство нас, на жалост, учи да је опозиција, борећи се за глас бирача у Србији, најчешће ишла са тактиком „против“ – против онога онога који је са друге стране, било да је у власти или остатку опозиције. Овај пут ми морамо да будемо ЗА: за очување српског идентитета, за опстанак српске породице, за спас нашег сељака, за бољи живот пензионера, за останак младих у нашој земљи, за отаџбину у којој ће сваки њен грађанин са поносом да каже да је из Србије…

Што пре, треба да се окупе представници свих релевантних партија, покрета и групација и национални угледници и, што пре, скицирају конкретну платформу и „нацртају“ фоторобот будућег председничког кандидата. Истовремено, морамо да превазиђемо међусобна трвења и размирице и заједно станемо иза вредности и визије коју би заступао тај заједнички кандидат опозиције.

То би требало да буде особа са јаким моралним кредибилитетом, оличење правог српског домаћина који ће онда и државу знати да води на исти начин. Да то буде кандидат који ће бити српски националиста у француском разумевању појма национализам и и српски патриота у америчком тумачењу термина патриотизам. Личност која обједињује и национални и грађански и експертски кредибилитет и ауторитет. Кандидат који ће јасно и гласно знати да каже шта су најбитнији интереси српског народа, али и бити мудар дипломата у одбрани тековина и стечевина за које су се изборили наши преци. Човек који ће имати знања и снаге да све капацитете наше државе усмери у остварењу заједничког циља, а то је снажна и просперитетна Србија, поштована у свету. Да наш пасош опет буде цењен, а да наши грађани разасути широм света осете жељу да се врате и помогну у стварању једне нове Србије.
Због тога је и неопходно да опозиционе странке и лидери смогну снаге да потру властите сујете и предложе једног таквог заједничког председничког кандидата. Ако ни због чега другог а оно због лепше будућности наше деце. Сложно – ЗА!

Ако се не договоримо, ако и даље будемо разједињени са вербалним залагањем „против Вучића“, а у ствари, суштински „за Вучића“ – јер се расипањем гласова на више кандидата само помаже кандидату владајуће коалиције, ма ко то да буде – онда је сврсисходније да одмах дамо бланко подршку Вучићу или Николићу (ако он буде тај Вучићев кандидат), да не учествујемо у мечу који ћемо сигурно изгубити. Да више не замајавамо гласаче.

%d bloggers like this: