Српска лига: Обавезна хемијска кастрација за педофиле силоватеље!

Београд, Нови Сад, 11.10.2016 – Српска лига (СЛ) захтева увођење драстичних казни за силоватеље повратнике и доказане педофиле, те да се, као обавезна кривична санкција, уведе хемијска кастрација у виду хормонске терапије која би силоватељима умањила либидо и помогла им да контролишу сексуални нагон.

Иако Устав Србије каже да је телесни интегритет неповредив, шта је са телесним интегритетом деце која су мучена, силована и убијена – пита се СЛ, констатујући да силеџија, убица и педофил не може да има веће право него напаствовано и убијено дете.

– Када би данас важио Душанов закон из 14. века, сигурно да број силоватеља и педофила не би био ни приближно толико велики. Јер, он је прописавао и следеће казне: “И који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже, а ако себар узме властелинку силом, да се обеси, а ако своју другу узме силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже” – подсећа председник СЛ Александар Ђурђев.

У последњих неколико година, након стравичних злочина над малолетним лицима, донети су такозвани „Маријин закон“ који предвиђа да случај педофилије не застарева, као и „Тијанин закон“ којим се дају већа овлашћења полицији у спречавању оваквих злочина.
У Србији је смртна казна укинута у фебруару 2002. године, а десет година раније извршена је последња оваква пресуда, када је због силовања шестогодишње девојчице у Сомбору стрељан Јохан Дроздек.

Иначе, први закони о кастрацији донети су – према подацима до којих је дошла ова странка – још крајем 19. века, али су највећу популарност задобили у периоду између два светска рата. Један од најпознатијих је Закон против опасних криминалаца из навике, донет у Немачкој новембра 1933, који је прописао обавезну кастрацију сексуалних преступника.
Ни у једној европској држави не постоји ни хемијска ни хируршка кастрација као обавезна кривична санкција, осим Пољске, где је 2009. године, донет закон о обавезној хемијској кастрацији осуђених за силовање деце млађе од 15 година. Сличне законе донеле су потом још неке европске земље: Русија (2012), Естонија (2013) и Македонија (2014).